Sve o Zmaju
Predeškolska Ustanova Dečiji Vrtić “Zmaj” postoji od 1992. godine u dalekoj Australiji, ali smo ga “vratili” tamo gde pripada, u Novi Sad.
Nalazi se u centru grada Novog Sada, u ulici Miše DImitrijevića br.12 u namenski građenom objektu. Počeli smo sa radom 1999. godine, iza nas je dugogodišnje iskustvo.
U sklopu Predškolske Ustanove Dečijeg Vrtića “ZMAJ” postoje tri starosne (mešovite) grupe, jaslena, mlađa i starija grupa.
.
JASLENI DEO (za decu uzrasta od 1 godine do 3 godine)
– dnevni boravak
– spavaća soba
– sanitarne prostorije
O svim njihovim potrebama brinu vaspitač i medicinska sestra-vaspitač. Grupu čine oko 15 dece, imaju poslepodnevni odmor kao i tri obroka dnevno.
MLAĐA GRUPA (uzrasta dece od 3 do 4,5 godine)
Broj dece u ovoj grupi je do 15. Deca imaju poslepodnevni odmor kao i tri obroka dnevno.
STARIJA PRIPREMNA GRUPA (uzrasta od 4,5 do 7 godina) u ovoj grupi deca imaju tri obroka dnevno.
KUHINJA – nam je jedna od najvažnijih prostorija u vrtiću “Zmaj”.
U njoj se pripremaju obroci za decu, prilagođeni uzrastu i potrebama poštujući nutricionističke zahteve, ali i posebne restrikcije u dečijoj ishrani (ako postoje). U sklopu objekta su i ostale prostorije (sanitarne, ostave, kancelarija … i dvorište za igru).
DVORIŠTE – nam je ograđeno, delom pokriveno behaton kockama, a većim delom veštačkom travom (UV tepih), bezbedno za igru i boravak dece na svežem vazduhu. Dvorište opremljeno kućicom sa toboganom i penjalicama, kao i raznim vrstama klackalica, poligona, golova, koš i dr. … Veliki deo aktivnosti realizujemo baš ovde na otvorenom ( u skladu sa vremenskim uslovima), jer tu je sve prirodnije, lepše i lakše … Posebno zadovoljstvo deci pruža igra u našoj kućici sa toboganom i penjalicama. Ovde održavamo i priredbe, rođendane, druženja sa roditeljima … Trčimo, skačemo, smejemo se i uživamo.
Grupe su male, jer naš cilj je da svako dete dobije dovoljno pažnje.
Nega i vaspitanje dece u jaslenoj grupi je poverena medicinskoj sestri – vaspitaču i vaspitaču, koje imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom jaslenog uzrasta.
Osnovni cilj je pre svega briga o higijenidece, rad na stvaranju navika, razvoju precizne motorike ali i navikavanje dece da sama koriste nošu. Nakon usvajanja osnovnih higijenskih navika i adaptacije na jaslice rad vaspitača se usmerava na rad na motoričkim, senzo-percetivnim, socio-emocionalnim, muzičko-ritmičkim, intelektualnim i jezičkim aktivnostima.
Osnovne metode u vaspitno – obrazovnom radu od kojih polaze vaspitači u jaslenoj grupi je pedagoški metod Marije Montesori.
Polazak u jaslice predstavlja značajnu prekretnicu u životu deteta i njegove porodice jer je to prvi korak u osamostaljavanju deteta, prvi susret sa njegovim “obavezama” koja je boravak u kolektivu sa njegovim vršnjacima. Dete u jaslicama počinje da se suočava sa promenama u životu, sa sticanjem novih navika koje moraju da se prilagode novoj sredini kolektiva.
Detetu pre svega treba olakšati boravak u jaslicama time što će roditelji detaljno biti upućeni u detetov boravak u vrtiću (njegov režim dana).
Adaptacija je pre svega emotivno vrlo buran period kako za dete, tako i za roditelje. Adaptacioni period je najvažniji za uspešno prilagođavanje deteta za novu sredinu i ulazak u kolektiv, stoga je period adaptacije osmišljen strogo i prilagođen svakom detetu individualno.
Detetu se postepeno povećava vreme provedeno u vrtiću uz poseban akcenat da svako dete drugačije reaguje pa se stoga i taj period kreira individualno. Reakcija deteta na adaptaciju mogu biti: plač, uznemirenost, preosetljivost, razdražljivost. Sa jedne strane vaspitači pokazuju brižljivost i saosećajnost za detetove reakcije, dok na drugoj strani, roditelji moraju da pokažu razumevanje za detetove reakcije i da imaju pozitivan stav prema jaslicama. Najvažnije je da podrška bude obostrana kako od strane vaspitača, tako i od strane roditelja. Saradnja obe strane je najbolji preduslov za uspešnu adptaciju. Vaspitači osluškuju potrebe svakog deteta pojedinačno i pružaju emocionalnu podršku.
Period “posebne osetljivosti” je jako važan, jer dete u njemu iskazuje svoje potrebe, a vaspitači ih prepoznaju kako se ne bi propustile. Dete samo pokazuje kada je spremno za usvajanje kulturno-higijenskih navika. Odvikavanje od cucle, flašice, se odvija kad je dete spremno za obavljanje fizioloških potreba na noši i za samostalno pranje ruku.
Nakon usvajanja higijenskih navika radi se na podsticanju razvoja i jačanju krupne motorike, kroz svakodnevne vežbe za jačanje mišića celog tela i koštanog sistema.
U sklopu Predškolske Ustanove Dečijeg Vrtića “ZMAJ” postoje tri starosne (mešovite) grupe, jaslena, mlađa i starija grupa.
.
JASLENI DEO (za decu uzrasta od 1 godine do 3 godine)
– dnevni boravak
– spavaća soba
– sanitarne prostorije
O svim njihovim potrebama brinu vaspitač i medicinska sestra-vaspitač. Grupu čine oko 15 dece, imaju poslepodnevni odmor kao i tri obroka dnevno.
MLAĐA GRUPA (uzrasta dece od 3 do 4,5 godine)
Broj dece u ovoj grupi je do 15. Deca imaju poslepodnevni odmor kao i tri obroka dnevno.
STARIJA PRIPREMNA GRUPA (uzrasta od 4,5 do 7 godina) u ovoj grupi deca imaju tri obroka dnevno.
KUHINJA – nam je jedna od najvažnijih prostorija u vrtiću “Zmaj”.
U njoj se pripremaju obroci za decu, prilagođeni uzrastu i potrebama poštujući nutricionističke zahteve, ali i posebne restrikcije u dečijoj ishrani (ako postoje). U sklopu objekta su i ostale prostorije (sanitarne, ostave, kancelarija … i dvorište za igru).
DVORIŠTE – nam je ograđeno, delom pokriveno behaton kockama, a većim delom veštačkom travom (UV tepih), bezbedno za igru i boravak dece na svežem vazduhu. Dvorište opremljeno kućicom sa toboganom i penjalicama, kao i raznim vrstama klackalica, poligona, golova, koš i dr. … Veliki deo aktivnosti realizujemo baš ovde na otvorenom ( u skladu sa vremenskim uslovima), jer tu je sve prirodnije, lepše i lakše … Posebno zadovoljstvo deci pruža igra u našoj kućici sa toboganom i penjalicama. Ovde održavamo i priredbe, rođendane, druženja sa roditeljima … Trčimo, skačemo, smejemo se i uživamo.
Grupe su male, jer naš cilj je da svako dete dobije dovoljno pažnje.
Nega i vaspitanje dece u jaslenoj grupi je poverena medicinskoj sestri – vaspitaču i vaspitaču, koje imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom jaslenog uzrasta.
Osnovni cilj je pre svega briga o higijenidece, rad na stvaranju navika, razvoju precizne motorike ali i navikavanje dece da sama koriste nošu. Nakon usvajanja osnovnih higijenskih navika i adaptacije na jaslice rad vaspitača se usmerava na rad na motoričkim, senzo-percetivnim, socio-emocionalnim, muzičko-ritmičkim, intelektualnim i jezičkim aktivnostima.
Osnovne metode u vaspitno – obrazovnom radu od kojih polaze vaspitači u jaslenoj grupi je pedagoški metod Marije Montesori.
Polazak u jaslice predstavlja značajnu prekretnicu u životu deteta i njegove porodice jer je to prvi korak u osamostaljavanju deteta, prvi susret sa njegovim “obavezama” koja je boravak u kolektivu sa njegovim vršnjacima. Dete u jaslicama počinje da se suočava sa promenama u životu, sa sticanjem novih navika koje moraju da se prilagode novoj sredini kolektiva.
Detetu pre svega treba olakšati boravak u jaslicama time što će roditelji detaljno biti upućeni u detetov boravak u vrtiću (njegov režim dana).
Adaptacija je pre svega emotivno vrlo buran period kako za dete, tako i za roditelje. Adaptacioni period je najvažniji za uspešno prilagođavanje deteta za novu sredinu i ulazak u kolektiv, stoga je period adaptacije osmišljen strogo i prilagođen svakom detetu individualno.
Detetu se postepeno povećava vreme provedeno u vrtiću uz poseban akcenat da svako dete drugačije reaguje pa se stoga i taj period kreira individualno. Reakcija deteta na adaptaciju mogu biti: plač, uznemirenost, preosetljivost, razdražljivost. Sa jedne strane vaspitači pokazuju brižljivost i saosećajnost za detetove reakcije, dok na drugoj strani, roditelji moraju da pokažu razumevanje za detetove reakcije i da imaju pozitivan stav prema jaslicama. Najvažnije je da podrška bude obostrana kako od strane vaspitača, tako i od strane roditelja. Saradnja obe strane je najbolji preduslov za uspešnu adptaciju. Vaspitači osluškuju potrebe svakog deteta pojedinačno i pružaju emocionalnu podršku.
Period “posebne osetljivosti” je jako važan, jer dete u njemu iskazuje svoje potrebe, a vaspitači ih prepoznaju kako se ne bi propustile. Dete samo pokazuje kada je spremno za usvajanje kulturno-higijenskih navika. Odvikavanje od cucle, flašice, se odvija kad je dete spremno za obavljanje fizioloških potreba na noši i za samostalno pranje ruku.
Nakon usvajanja higijenskih navika radi se na podsticanju razvoja i jačanju krupne motorike, kroz svakodnevne vežbe za jačanje mišića celog tela i koštanog sistema.
druga kuća
aktivno učenje
kreativnost
